13.-15.10.2023.

Petak 13.10.

Ne znam ništa, nisam bio.

Subota  14.10.

06:00h  Došao doma. Krevet.

09:00h Budim se sretno-nesretan, sretan što ću vidjet Maju i upoznat ekipu, nesretan što sam mamuran ko drvosječa na dopustu u Prčiji Donjoj, al aj preživjet ću. Ustao prebrzo, spojili se tlakovi u glavi pa se skoro strmopizdio niz stepenice, a dolje mačak spava, reko gdje mi je taj rukohvat ajmo lagano. Dobro je, mačak preživio. Baba gleda, momentalno nudi rakiju, reko Bajo ne smijem, idem među ljude (a i valjda će i oni imat rakije. Nisu, jbg, al aj dobro). Trpam u auto sve od ribičije što mi dođe pod ruku, znam da planinari putuju light, sigurno će ležat svi na dekama u ladu, tak i bilo. Uzeo najbolji stolac da mogu fino gemišt stavit ko u gostioni pored sebe (e tog je odmah bezicirao najbolji plesač slobodnog stila odmakle kategorije po godinama, neka). Majini šarani smrde makar smo ih dokrajčili dan prije (ovo vegani nek ne čitaju), valjda će se auto izluftat poslije (nažalost nije, a bogami ni ja, smrdio toliko da mi se ni bumerang ne bi vratio). Čitam poruke u grupi, vidim Maja poslala prekomandu, djeluje ljuto, ajmo se požurit. Autoput ko autoput, dosadno, slušao tamburaše ko da mi nije bilo dost cijelu noć.

11.00h Stigao na lokaciju, odmah oduševljenje. Naše prase očito najsretnije od svih na livadi, em se smije, em se brže vrti od ostalih, ne može se dočekat žirija da dobije nagradu. A kad sam bicikl vidio… o Isuse i majko pa ovo je Disneyland, san svakog pečenjara od 150 kg da svojom mukom ispeče prase i skine koju kilu prije nego inhalira 2 kile kad bude gotovo pa sve vrati nazad. Čudo. Čudo! Al nažalost vidim nitko ne biciklira, ništa, bit će ko rođeno za Instač. Upoznajem redom ekipu, momentalno se aktivira moj gen zlatne ribice, sto imena, a memorija 1 bajt. Upoznao Emila, komada dva, jedan se čini legenda, drugi još veća (neću reći koji, nek oba misle da su onaj bolji). E sad, s obzirom da je moja majka visoka ko jazavac kad se propne na stražnje noge da vidi jel ima koga doma i nisam nikad imao neko strahopoštovanje prema njoj, sve se to mijenja -> upoznajem Majku, a ova viša od mene i još zapovijeda… momentalni respect. Ovu slušam da ne najebem. Svi redom se čine baš jako dobri i nikome nije ništa problem napravit za drugoga, to je to. I svi me znaju, pogotovo da volim putovat sam, hvala Majo. Prase gotovo, kreće tranširanje, idem se uhvatit i ja posla pa da misle da sam i ja neki radišan. Nabijam šarane, svi pomažu, lagano ih stavljamo pored vatre. Čudi me, ljudi dolaze, svi vele Ja nikad nisam ovo vidio da se peče na rašljama. Tu sam se zajebo što sam svima objašnjavao pa me svi tražili da čučnem da me slikaju pored šarana. Jebalo vas slikanje, 50 puta sam čučn’o, a kičma me jebe. Puhne vjetar, najbolji šaran pada u vatru… U glavi stavljam prst na katolički kalendar i jebem sve redom… Pa kud baš taj najbolji… Dobro… Skinuli druge, vele svi da su bili dobri. A pristojni ljudi, neće nitko lagat, prvi put sam tamo.

Nekad poslijepodne. Počelo se pit malo jače, aj fala Bogu. Otišli kod munjola iz Daruvara, predajem ključeve od auta Maji. Pala noć, selidba u planinarski dom. Tamo super, opet se cuga. Maja me vodi da vidim krevet, a bit će dobar, ako ništa zbližit ćemo se još više (kasnije me stisla uza zid ko da radi u MUP-u). Počelo se i plesat, reko neću i ja da Maju ne osramotim. Jedemo od Ajle čudo od kolača (ono rolano), lagano gemišt… živote robijo. Upoznajem malo po malo sve ljude, ma nema tu šta, svi su mi super.

00:00h Idem spavat, legnem, evo ti Maje za pol sata, a ja još nisam zaspao. Ne znam koji, al jedan ga je počeo piljugat u sobi ko da se drva ove zime dijele besplatno, a za par minuta i Maja s njime…. O jebem ti sve, a ja nikak zaspat….

Negdje 03:00h Zaspao.

07:00h Maja sanja Cro Copa, lakat u bubreg…. ništa, to bi bilo to. Izlazim van, Emil već damfa one svoje parne cigare, kuvamo si kave, lagano vani na klupu i uživancija dok pada kiša. Zamolio ga da me odveze do auta, odmah pristao, reko svaka čast. Neću budit Maju, svi sad već znaju kakva je (al u biti nije, svi znate da je jako draga). Odosmo.

Hvala svima! :*

Autor: M.P.